Intervju: SHOLIM
Što radiš inače
?
Radim komercijalnu animaciju u televizijskim medijima, ali apsolutno ništa od toga nije vredno pomena naspram autorskog rada u koji ulažem svaku preostalu moždanu ćeliju.
Kako bi se opisao?
Rekao bih za sebe da sam hipertenzični nihilsta pun optimizma (haha).
Kakve filmove voliš?
Prva tri filma Gorana Markovića za mene su sveto trojstvo – Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa i Majstori, majstori.
Što misliš o društvu?
Mislim da društvo u savremenoj eri tehnokratskog korporatizma, socijalnih mreža i medijske svakodnevnice obitava u nečemu što bih nazvao simulacijom života.
Kakva ti je hrvatska filmska scena?
Nažalost, u hrvatsku filmsku scenu nisam upućen, ali pre par godina sam na TV-u odgledao kratki dokumentarni film koji me je impresionirao i za tim filmom od tada tragam ne bi li ga drugima preporučio. Ne znam kako se film zove, mislim da je hrvatska redateljka i film je ustvari snimak turističkog vodiča koji se obraća grupi turista tokom posete memorijalu žrtava holokausta u Berlinu.
Što misliš o novim medijima kao mediju za umjetnost?
Novi mediji poput interneta su sjajni za prezentaciju umetnosti jer su lako dostupni i šire se munjevito planetom, ali su donekle uzaludni jer su izvan fizičke stvarnosti. Zato treba stvarati umetnost jake sadržine da bi se barem malo anulirala uzaludnost i banalnost novih medija.
Što je s tvojom izložbom u New yorku, je li to fo’ real?
Izložba je ustvari predstavljanje gif umetnosti u sklopu filmskog festivala koji je organizovao Muzej pokretnih slika u Njujorku (Museum of the Moving Image). Bitno je što je jedna takva institucija priznala Gif Art kao novu umetničku formu. Jako sam ponosan što sam s još šestoro umetnika iz celog sveta izabran da budem deo te priče.
sholim.com / Tumblr / Facebook / Instagram
